Zima je odavno za nama, a ove godine, u većini krajeva naše zemlje, skoro da je i nije bilo. Oni koji se sećaju kako su zime u Srbiji izgledale pre petnaestak godina svakako će primetiti da nešto nije u redu sa sadašnjim zimama.
Uglavnom se ne žalimo na toplije zime, ali su zato vrela leta, koja izgleda da počinju već u aprilu, preskačući proleće, prava noćna mora. Nekako tek kad dođu ti vreli letnji talasi, počinju se sve češće čuti žalbe na to globlno zgrevanje, koje je krivo za sve. Mada, i tada ljudi uglavnom nisu svesni sopstvene krivice, spostvenog udela u mehanizmu koji dovodi do tog ozloglašenog globalnog zagrevanja. Ovaj pojam je toliko puta izgovoren da je već odano postao fraza i izgubio smisao. Postaje jednostavno nešto što krivimo za sve lošije klimatsko stanje na planeti, koje se odražva i na opšte zdravlje populacije. Ljudi kao glavni krivci dobro su sakriveni i zaštićeni od kritike iza vela ove zvučne sintagme, koja je kriva za sve.
S druge strane, i pored naših sve toplijih zima, slušamo o ekstremno hladnim i teškim zimama u nekim krajevima sveta, čitamo o posledicama koje ostvljaju i često postavljamo laičko pitanje - Kako se to naša planeta globalno zagreva ako još uvek ima ovakvih zima?
Dovodimo u pitanje čitavu teoriju globalnog zagrevanja i često je posmatramo je kao teoriju zavere.
Upravo je jedan laički tvit američkog predsednika Donalda Trampa povodom zimskih temperatura u pojedinim delovima Amerike podigao buru komentara koji su u prvi plan izneli važnost poznavanja razlike između termina - vreme i klima. On je izjavio sledeće:
“Na Istoku je verovatno ovo najhladnija Nova godina ikad. Možda bismo mogli da iskoristimo malo tog dobrog starog globalnog zagrevanja, umesto što je naša država (ali ne i druge!) u borbu protiv njega uložila milijarde dolara.”
Konstantno povećanje prosečne temperature na planeti ne znači gubljenje zimskog godišnjeg doba. Naprotiv, ovakvo povećanje uslovljava nastanak oštrije razlike između godišnjih doba na suprotnim stranama sveta. Samim tim, nisu samo vrela i sušna leta glavna posledica globalnog zagrevanja, već i rekordno hladne i surove zime, kakvih je ove godine bilo u Americi.
Sve veća temperatura dovodi i do povećanja vlažnosti, što direktno podstiče padavine u vidu kiša ili snegova, podstiče nastanak oluja različitog intenziteta. Promene klime koje vode ka povećanju prosečne temperature upravo donose mnogo ekstremno toplih i ekstremno hladnih dana.
Baveći se klimatskim promenama u istoriji Zemlje, Milutin Milanković je formirao teoriju klimatskih ciklusa, prema kojoj je objasnio uzroke postajanja lednih doba, kao i smenu ledenih i toplih perioda. Ukoliko se prema njegovoj teoriji, zasnovanoj na proučavanju prošlosti, pokuša predvideti dalji razvoj klime, može se zaključiti da sledeći klimatski ciklus podrazumeva pojavu ledenog doba, što bi se moglo dogododiti za nekih 30.000 godina.
Dakle, prirodni ciklus vodi ka hlađenju, ne zagrevanju, pa otkud onda priča o globalnom zagrevanju?Mnogi naučnici smatraju da je upravo uloga čoveka ono što dovodi do remećenja prirodnog procesa. Svoje argumente nalaze u proučavanju odnosa između rasta prosečne temperature i emisije ugljen-dioskida, koja postaje sve veća sa razvojem indsutrije u 18. veku i dostiže svoje maksimume u savremneom dobu, bez tendencije ka smanjenju.Upravo se u ovim antropogenim faktorima nalazi njihov odgovor na Milankovićevu teoriju klimatskih promena. Čovek izbacuje Zemlju iz klimatske ravnoteže upravo smanjenom svešću o dugoročnom problemu koji stvara.
Zimi zaboravljamo na to globalno zagrevanje, a upravo mu tada najviše doprinosimo, grejući se na fosilna goriva, sa enormnom emisijom ugljen-dioskida u atmosferu. Možda kao pojedinci ne možemo rešiti problem čitave planete, ali možemo odabrati da ne doprinosimo njegovom povećanju.
U čitavom svetu se sve više pokušava probuditi ekološka svest i skrenuti pažnja na štetnost i dugoročne posledice korišćenja najzastupljenijih fosilnih goriva. Sve veća upotreba solarne energije i energije vode i vazduha, uz korišćenje toplotnih pumpi ili solarnih panela kao načina da se ona iskoristi, govori da ipak ima nade da se stane na put onome ka čemu trenutno ide naša planeta.
Ipak, buđenje svesti tek počinje, a velike kompanije sve više preuzimaju ekološku odgovornost (da li iz pomodarstva ili iz stvarne želje da doprinesu budućnosti planete, nije ni važno), ostaje i na nama pojedincima da budemo svesni da globalno zagrevanje nije samo fraza, već realnost koja se dešava i leti i zimi, u kojoj smo i mi sami glavni akteri.
Nakon odluke da implementirate moderan sistem grejanja sledi odluka koji sistem ugraditi i koji je najpogodniji za vaš dom ili poslovni prostor a kako bi se iskoristile sve pogodnosti tog sistema grejanja. Pogledajte komparativni pregled, prednosti i mane ova dva sistema grejanja.
Dok ljudi u Srbiji tek shvataju prednost toplotnih pumpi dok su u svetu toplotne pumpe odavno postale standard. Najteže je odlučiti se na investiciju u toplotnu pumpu, a kada to uradite, ostaje samo odluka koja toplotna pumpa je najbolje rešenje za vas.
Kada treba doneti odluku o instalaciji grejnog sistema, svakako se efikasnost i jednostavna adaptacija svrstavaju u važne prioritete. Sistem sa toplotnim pumpama konstruisan je tako da zadovolji potrebu za praktičnošću i jednostavnošću, zahvaljujući mogućnosti grejanja i hlađenja.
