Ignorisanje ekološkog faktora pri odabiru izvora energije doprinosi narušavanju ekološke ravnoteže i stvaranju efekta staklene bašte. Posledice se ogledaju u sve većem globalnom zagrevanju, koje dovodi do značajnih promena u ekosistemu. Povećana emisija ugljen-dioksida u atmosferu jedan je od ključnih uzroka za stvaranje ekološki sve neprihvatljivijih uslova za život ljudi, ali i čitavog biljnog i životinjskog sveta.
S obizrom na to da je čoveku za sve procese koje obavlja potrebna energija, upravo načini na koje ona nastaje predstavljaju najveću pretnju za čitavo čovečanstvo. Pritom se otvara začarani krug iz koga nema izlaska - čovek konstantno eksploatiše prirodu da bi stvorio energiju, a s druge strane ista ta priroda postaje sve nepovoljnija i opasnija za život.
Iako je poznata šetnost fosilnih goriva, ipak ona čine najveći deo svetske proizvodnje energije - 41 % ugalj, 20 % gas i 9 % nafta. Jednostavno se zaključuje da 70 % energije koju koristimo dolazi iz ekološki neprihvatljivih i neobnovljivih izvora energije.
S obzirom na to da će potrebe za energijom samo rasti u budućnosti, procenat zagađenosti planete će takođe biti u stalnom porastu, ukoliko se ne utiče na razvoj svesti o alternativnim mogućnostima dobijanja energije, koje će obezbediti i zdrave uslove za život i dugoročnu stabilnost ekosistema.
Besplatna energija je svuda oko nas - u zemlji, vodi, vazduhu, suncu.
Sistemi sa toplotnim pumpama koji koriste ove izvore energije ekološki su prihvatljivi i povećava se učestalost njihove primene u objektima različitog tipa i kapaciteta.
Efektivnost toplotnih pumpi zasniva se na principu prenošenja energije iz spoljašnjeg prostora u objekat koji se zagreva. Elektirčna energija se koristi minimalno, samo za rad pumpe, pa se samim tim zagađenost vazduha smanjuje od 80 % do 99 % u odnosu na druge grejne sisteme. Ukoliko se govori o pumpama voda - voda, koje koriste enrgiju podzemnih ili površinskih voda, treba imati u vidu da se njihovim kroišćenjem ne remeti prirodni tok, jer se ista količina vode koja se koristi - nezagađena vraća natrag u prirodu.
Modernizacija toplotnih pumpi svakako se kreće u smeru postizanja što bolje ekološke prihvatljivosti. Nucleus toplotne pumpe, prve na domaćem tržištu, koriste savremene HFO rashladne fluide, koji na svetskom tržištu zamenjuju neekološke HFC fluide, koji se nalaze u kontrolisanom prometu Evropske unije
Korišćenjem ovih ekoloških fluida, koeficijent globalnog zagrevanja se smanjuje od 85 % do 99 %, u odnosu na pumpe koje još uvek koriste različite varijante HFC fluida.
Smanjivanje šetetnog uticaja na oznski omotač, a samim tim i na čitav ekosistem, moguće je zbog smanjene emijsije ugljen-dioskida, kao i zbog kraćeg zadržavanja štetnih elemenata u atmosferi. Poređenja radi, HFC fluidi u atmosferi ostaju i do 13 godina, dok se ekološki HFO fluidi razgrađuju posle desetak dana, što ovaj odnos čini zaista fascinantnim i sa ekološkog aspekta u potpunosti opravdava težnju ka potpunom ukidanju i zameni HFC fluida na tržištu.
Sagorevanjem svih fosilnih goriva emituje se enormna količina ugljen-dioksida u atmosferu, a ova vrednost je najveća kod sagorevanja uglja, najzastupljenijeg goriva u svetu.Pored stvaranja gasa staklene bašte, sagorevanjem uglja stvara se i velika količina sumpor-dioksida, gasa koji je zaslužan za nastanak kiselog okruženja i kiselih kiša. Kiselost ugrožava okeane, rast biljaka, može dovesti do suša, a samim tim se narušava i otežava proizvodnja poljoprivrednih dobara, što na dugoročnom planu znatno otežava proizvodnju hrane.
Uništavanje velikih površina zemlje takođe su jedna od ekeloških posledica procesa pribavljanja fosilnih goriva pri čemu se uništava potencijalni izvor poljoprivrednih dobara ili zelenila, kao i mnoge životinjske i biljne vrste.
Fosilna goriva dovode i do stvaranja neprijatnih mirisa, pa se tako često već pri samom ulasku u grad koji koristi gas ili ugalj kao najveći izvor energije može osetiti veoma neugodan miris koji izvire iz sivila kojim je grad obavijen. Pored neprijatnosti koju stvara, ovaj dim je i ekološki vrlo štetan, jer kao rezultat nepotpunog sagorevanja, doprinosi još većoj proizvodnji ugljen-dioksida nego što je to neophodno.
Osim pojedinačnih grejnih sistema koja rade na fosilna goriva, u Srbiji se najveća količina električne enrgije stvara upravo iz ovih izvora, u termoelektranama, koje koriste ugalj. Samim tim i električna energija posredno postaje deo lanca uništavanja ekosistema.
Fosilna goriva su neobnovljivi izvor, pa se i zbog činjenice da mnoga istraživanja pokazuju da će, ukoliko se njihova ekspolatacija nastavi dosadašnjim tempom - ona biti dostupna čoveku još samo narednih 120 do 240 godina.
Grejanje na drva, kao najzastupljenijeg vida biomase, znatno je povoljnija opcija, ukoliko se posmatra emisija ugljen-dioksida, jer se sagorevanjem emituje ista količina koju je biljka tokom svog život preuzela iz vazduha. Međutim, s obzirom na to da vrlo često ne postoji plansko pošumljavanje, dolazi do uništavanja zelenih površina, a samim tim i do smanjivanja izvora kiseonika koji biljke proizvode. Zelene površine su blago naše planete, koje je preduslov za zdravu budućnost čovečanstva.
Pored dugoročnih negativnih uticaja, posledice korišćenja zagađujućih goriva manifestuju se i odmah, odražavajući se direktno na zdravstveno stanje čitave populacije. Sve češće su bolesti disajnih puteva, poput astme, hroničnog kašlja, različitih vrsta alergija - što svakako smanjuje kvalitet svakodnevnog života.
Izbor Nucleus toplotnih pumpi govori o visokoj ekološkoj svesti i potrebi za očuvanjem kvalitetnih uslova za život.
Akcenat je na prirodnom, obnovljnivom i neiscrpnom, jer se uz primenu toplotnih pumpi, energija samo “posuđuje” na kroišćenje, bez ikakvih posledica po prirodu, bez ikakvih gubitaka, koji bi uticali na remećenje ekološke ravnoteže.
Mračna, provetrena i tiha soba za spavanje je sve što vam je potrebno nakon napornog dana. Međutim, ako vas i pored naizgled idealnih uslova za spavanje muči nesanica ili niste zadovoljni kvalitetom sna, treba obratiti pažnju na temperaturu sobe u kojoj spavate.