Još krajem 20. veka zvanično je potvrđena veza između globalnog zagrevanja i aktivnosti ljudi kojima se konstantno povećava emisija ugljen-dioskida. Borba za planetu u kapitalističkom društvu, u kome veliki prihod potiče od fosilnih goriva, uglavnom je bila indirektno ignorisana. Pokušaji da se sporazumima ograniči njihova upotreba uglavnom su završavani odalganjem i bacanjem u zaborav, iako su istraživanja o zagađenju dala alarmantne rezultate, a ono što dodatno zabrinjava je tendencija porasta emisije gasova staklene bašte sa globalnom industrijalizacijom.
Želeći da preuzme globalno vođstvo u borbi protiv klimatskih promena, Evrospka unija je podržala Konfernciju Ujedinjenih nacija o promeni klime u Parizu 2015. godine, koja je rezultirala potpisivanjem Pariškog sporazuma o klimatskim promenama. Ovo je ujedno i prvi međunarodni sporazum koji je potpisalo preko 170 država. Veoma optimistična ideja, koja je ovakvim odzivom obuhvatila države koje su “zaslužne” za više od 80% emisije gasova staklene bašte, naišla je, ipak, na prepreke.
Iako su na konferenciji predstavljeni nacionlni akcijski planovi za promenu fosilnih goriva kao najčešćeg tipa energenata, sporazum nije podrazumevao nikakve kaznene odredbe u slučaju neispunjenja viosko postavljenih kriterijuma. U međuvremenu, 2017. godine, Sjedinjene Američke Države su istupile iz sporazuma, što je poražavajuće sa ekološkog aspekta, upravo zbog činjenice da su SAD upravo najveći zagađivač atmosfere, jer skoro 20 % emitovanog uglen-dioskida nastaje na tim prostorima. Pored SAD-a, shodno i broju stanovnika, veliki zagađivači su Kina i Indija (takođe oko 20 % udela u emisiji).
Međutim, većina zemalja Evropske unije nastavila je u smeru zacrtanog cilja. U Evropskoj uniji je 2014. godine 27 % ukupne proizvedene energije dobijeno iz obnovljivih izvora (voda, vetar, sunce), a predviđa se da bi do 2030. godine ovaj udeo mogao dostići 50%. Ono što je posebno zanimljivo je i smanjenje operativnih troškova do 80%.
A kako zemlje Evropske unije stoje na skali globalnog takmičenja za čistiju planetu?
1. Norveška - 70 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, pre svega se korsti energija vode, pa je Norveška broj jedan u Evropi i po upotrebi hidroenergije.
2. Švedska - 54 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a glavni izvori energije su voda (po čemu je Švedska na drugom mestu, odmah nakon Norveške) i vetar. Izazov koji je Švedska nametnula sebi 2015. godine vodi ka potpunoj eliminaciji fosilnih goriva kao energenata, čemu doprinosi konstantno ulaganje u alternativne vidove energije.
3. Finska - 40 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a kako prirodni potencijal dozvoljava, voda je jedan od vodećih energetskih izvora.
4. Austrija - 33 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a koriste se gotovo podjednako hidroenergija, solarna energija i energija vetra.
5. Portugalija - 28 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a poseban uspeh je postignut u maju 2016. godine, kada je tokom četiri dana sva proizvedena energija nastala iz prirodnih, obnovljivih izvora.
6. Rumunija - 25 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora.
7. Italija - 17 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a ubrzani razvoj u oblasti solarne i energje vetra doprineo je tome da Italija u 2014. godini proizvede 40 % energije iz obnovljivih izvora, što je dovodi na drugo mesto po količini proizvedene energije, odmah iza Nemačke. Francuska je najveći proizvođač geotermalne energije u Evropi.
8. Španija - 16 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a Španija je ubedljivo najveći proizvođač solarne termalne energije u Evropi. Međutim, problem takozvana “sunčana taksa” koju je država uvela, a podrazumeva visoke poreze za nove solarne instalacije, svakako otežava dalji razvoj u smeru iskorišćenja solarne energije, koja predstavlja veliki prirodni potencijal.
9. Francuska - 15 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, a Francuska se nalazi na trećem mestu po količini proizvedene obnovljive energije.
10. Nemačka - 14 % utrošene energije potiče iz obnovljivih izvora, dok je Nemačka na ubedljivom prvom mestu u proizvodnji solarne fotonaponske energije i energije vetra.
100 % energije iz obnovljivih izvora - izazov planete
Put ka iskorišćenju prirodnih potencijala se ne završava sa ovim procentima, iako oni govore o sve većoj ekološkoj svesti, a mnoge države su svoje ciljeve postavile visoko, planirajući da dostupne obnovljive izvore pretvore u jedine izvore energije u bližoj budućnosti.
